Aleksandra Nikolić, tokom podneva, sjetila se svoje majke Slovenke i potpuno slomila. Nedavno je govorila o njenoj bolesti i koliko se brine za nju. Kao neko ko se uvijek trudio i borio za svoju porodicu, a sada je u zatvorenom prostoru i bez mogućnosti da sazna bilo kakve informacije, pretrnula je od straha zbog neznanja o detaljima iz spoljnjeg svijeta.
Šta se dešava? Znaš koje filmove imam u glavi, ne mogu to da ti objasnim, da li me kapiraš? – govorila je Aleks.
Kapiram. Smiri se, ne možeš ništa promijeniti – rekao je Dejan.
Ja ne mogu da znam da li je sve okej… I da pitam reći će mi da jeste… Moram da odem odavde – plakala je Nikolićeva.
Pa nema mama dvije godine, šta ćeš kada odeš odavde – tješio je Dragojević.
Ja ću se snaći, odmah nađem sve – nastavila je da jeca Aleks.
Tačno sam znala da je nešto, rekla sam ti da sam je sanjala non stop – govorila je Aleksandra.
Biće sve dobro – dodao je Dejan.
Idem da se istuširam i da legnem da spavam. Idem… – rekla je Aleksandra i ustala
