Zahvaljujući operaciji smanjenja želuca mnogima pođe za rukom da smršaju, ali o tome ne govore javno. Ipak, fotograf i reditelj Dejan Milićević iskreno je u RTS Ordinaciji pričao o tome kako se sada osjeća, dvije i po godine nakon intervencije.
Otkrio je i da li se kilogrami vraćaju, da li su se vratile krize u kojima postoji velika želja za hranom, ali i sa kakvim se izazovima sada suočava.
“Sebi dozvoljavam stvarno apsolutno sve, naravno griješim u dosta slučajeva, pa se poslije malo pokajem ili ako uzmem više od onoga što mogu da pojedem desi se da imam neku teskobu i da osjećam da sam pretjerao. Govorim o stvarno jako malim količinama hrane, koje je sasvim u redu uzimati po malo više puta, međutim neki put i sam poželim da malo duže traje sve to, da malo duže se zadovolje sva ta čula i desi se da preteram”, priznao je slavni fotograf.
Rekao je da kada je izgubio prvih 50 kg poslije operacije, djelovalo mu je previše u tom trenutku:
“Mnogo mi je bilo upalo lice. Jednostavno, ja želim da budem krupniji čovjek ali ne želim da budem osušeni leš, znači ne želim da izgledam bolesno”, iskreno je objsanio. Zaključio je da je i sa 50 kilograma manje,u odnosu na prvobitnih 150 kg, sebi djeolovao strašno:
“Kad sam došao na 100 nekako rekao sam sebi – divno da imam 100 kilograma, mada moja idealna težina je 92- 93, ali zaboga ja već sa 100 kg sam izgledao malo bolesnije nego što ja želim sebe da vidim u ogledalu”.
Objasnio je da se tih 50 kg zapravo izgubilo za 2 godine nakon operacije, a umeđuvremenu je malo dobio i sada je zadovoljan.
“I sad mislim da je to-to kako ja treba da izgledam, da budem krupniji ali da kad odem u prodavnicu za mene postoji ΧL, XXL, znači potpuno je svejedno, ali ulazim u ta dva broja i ja sam sasvim zadovoljan. Naravno, sada kada bude krenulo lepše vreme i kada bude krenuo moj biciklizam, ja ću opet verovatno spustiti tu kilažu, ali da se tu krećem, u tom rasponu od 100 do 105 kilograma, meni je to sasvim u redu”, rekao je.
Sama operacija je obavljena 2019. godine, a odluci da se operiše prethodile su razne muke:
“To što imaš 150kg, bole te zglobovi, ne možeš da zavežeš pertlu, non -stop nosiš, kao ono što je moderno – cokule odvezane, patike odvezane, kao pa to je sad sve nešto “fešn”, ovo – ono. Međutim kakvi “fešn”, ne možeš da se sagneš da zavežeš to. Dok radim, ja sam fotograf, moram da držim fotoaparat u ruci, moram da se savijem, da kleknem, da legnem na zemlju ako treba ugao da se uhvati”, pa se nekad umara dok radi, a iskreno je podelio svoju motivaciju da smrša:
“Bio sam jedan, mogu slobodno da kažem, bolestan čovek koji je želeo da pronađe, da kažem tu svoju sreću da ozdravi i da smanji svoj broj kilograma. Beskrajna lutanja po nutricionistima, po teretanama… ja sam 30 godina pokušavao da skinem kilograme, to nije nešto da sam se ja nagojio preko noći. Ja već 30 godina vučem taj višak kilograma”, priznao je fotograf.
Pre dijete, Dejan je već imao povišen krvni pritisak, ali i druge zdravstvene probleme koje mu je gojaznost donela.
“Bio sam na pragu za dijabetes 2, ti rezultati su bili prilično u decimalama, sad ja ne znam stručno kako da se izrazim, ali mrvicu je bio povišen taj moj šećer i svi ti parametri su ukazivali da ukoliko nastavim da sledeći korak je dijabetes”, ispričao je i dodao da se posle tri vakcine i dva preležana kovida dobro oseća.
O tome šta se promenilo nakon operaciju, osim što je zbacio sa sebe 560 kilograma, fotograf kaže:
“Vaspita te operacija da mora dugo da se žvaće baš zato da bi taj ukus ostao što duže prisutan, da bi eto mogao da uživaš, jer ranije obroci su dugo trajali. Ovaj obrok sada veoma kratko traje. Ako nastaviš da gutaš hranu i ako nastaviš da mnogo brzo jedeš, neće se desiti nikakva satisfakcija i ta, na taj tako mali želudac, ta tako progutana hrana će loše delovati”, rekao je Milićević.
Dejan je opisao i svoj današnji obrok, poredeći ga sa nekadašnjim:
“Ilustrativno za doručak npr. ranije je to bilo npr. 4- 5 tostova namazanih, pa onako, kao dobro ovde ću da stavim i puter i šunku i neki divan sir i beli sir, i malo majoneza odozgore… to npr. na ova tri, a na ova dva ću malo slatkog… To je sad završeno, to je sada ‘puste želje, pusti snovi’, to više ne može tako, sada se naprave dva tosta i ta dva tosta se teško savladaju. Sve što je preterano začinjeno ne možeš i neverovatno – paprika mi nikada nije smetala, ni sad mi ne smeta, ali paradajz da, koji sam obožavao”, kaže fotograf.