– Prošlo je dva i po meseca i ovde sam sreo more saosećanja, pomoći i toplih reči. Sa policijom sam svakodnevno u kontaktu i oni profesionalno rade svoj posao, ali ljudski mogu reći da je i ljudski odnos profesionalan. Očito je taj problem preveliki da bi se mogao rešiti. Već dva meseca ga nemamo i daće Bog ga nađemo. Verovatno će se nešto pojaviti. Ja verujem u pozitivno, nada me ne napušta, iako su manji izgledi za tako nešto – kaže Nenad Periš.
Najveću nadu da će naći sina, Nenadu, kako kaže, daje nadzorna kamera koja se nalazi nedaleko od kluba “Gotik”, iz koga je izašao Matej, a koja ne hvata Savu.
– Više puta sam govorio da je to zadnja situacija kod tog restorana na promenadi, koja se ne vidi do kraja. Nemamo taj snimak koji bi razrešio da li je Matej ušao u vodu ili nije ili je upao. Kamere nisu tako postavljene da prate celu šetnicu i možete proći da vas kamera na snimi. Zbog toga i nije zaključena istraga u onom delu koji bi ukazivao na vodu. Čudno mi je to veče, puno je ljudi po ulicama Beograda, puno je restorana, ugostiteljskih objekata… Želim da verujem da još neko nešto zna, kako bi nam pomogao da se mozaik koji bi nas doveo do pravog smera bolje upotpuni – kaže Periš.
Isključivo navodi da nije razmišljao o privatnoj istazi.
– Nisam razmišljao o privatnoj istrazi jer mi nije jasno šta bi oni radili, a što ne radi MUP Srbije. To su ljudi koji su upoznati sa mnogim takvim slučajevima i koji su ih uspešno priveli kraju. Ne znam koji bi bio razlog da ja njima ne verujem. Nije mi to ni palo na pamet – kaže Nenad Periš.
Nesrećni otac istakao je da mora biti pribran u ovakvoj situaciji, jer ima jedan cilj, a to je da nađe svog sina.
– Pokušavam biti pribran, jer je situacija takva da moram biti pribran. Ja sam ovde zbog sina kojeg tražim i moram biti pribran zbog rezultata do kojih želim da dođem. Tu sam već dva i po meseca, znam već kako to funkcioniše i mogu prepoznati stvari koje su važne, od onih koje nisu. Važno je da ne podlegnem emocijama, čovek u takvim trenucima lako podlegne emocijama, koje su za neki drugi deo dana ili noći. Život je takav, moraš se nositi sa tim problemom, ali moraš funkcionisati, uprkos tome koliko je to teško. I ja i moja porodica proživljavamo izuzetno teške momente – kaže Matejev otac.
– Počeo sam pre petnaestak dana da se prisiljavam da radim, radim onlajn poslove koje inače radim. Vera mi je jako bitna, odvajam vreme za koncentraciju i molitvu, bavim se i svojim fizičkim zdravljem, popodne idem na misu i okružen sam prijateljima sa kojima razgovaram. Isto mi znači i veoma realan osećaj da ljudi u Srbiji i Hrvatskoj saosećaju sa mnom i sa mojom porodicom, dobijam punu podršku svuda, što mi daje snagu. Situacija vam zahteva da se ponašate realno, ali da je lako – nije. Ima trenutaka kada jednostavno budeš onaj čovek koji je ranjen. Ovde sam došao da pronađem Mateja i da pomognem policiji da to što pre rešimo. Moram biti realan, moja porodica je u Splitu, imam dve ćerke o kojima moram brinuti. Moram se vratiti u jednu kolotečinu života. Ja neću nikad prestati da tražim Mateja dok ga ne nađem. Moraću se vratiti u Split, ali ne znam kada će to biti – kaže Nenad Periš.
U Beogradu je već dva meseca, a tek nedavno je počeo da se vraća životnim rutinama, iako ističe da će sina tražiti dok ga ne nađe. Nenad Periš je na kraju razgovora u suzama rekao da je Svevišnji taj u koga “moramo verovati” i da nas on “vodi kroz sve teške situacije
blic.rs