Šok!
Dejan Dragojević nastavio je da razgovara sa Markom Đedovićem, a Aleksandra Nikolić se isključila iz priče, pa samo slušala njihovu konverzaciju.
– Jadna ona sa mnom, ona je moja maroneta – pričao je Dejan.
– Niko to nije rekao – dodala je Aleks.
– Opusti se u životu, stegnut si – rekao je Đedović.
Ja kad se opustim to su zamerke na kub. Ja sam budaletina – nastavio je Dragojević.
– Ja sam Aleksandri rekao stvari koje Dalili nikad nisam, u trećoj nedelji, Osetio sam pozitivnu energiju, Ja uđem u razmišljanje sam od sebe. Mene čudi izlazak šta i kako. Dođem u fazu kao kad smo krenuli u vezu i hvala Bogu pa sam nastavio. Sad sam došao u ovu fazu. Ja njoj ako kažem nemoj me sad, onda nemoj me sad – pričao je Dejan.
– Sad treba da ti šetamo cipele, jer te je Dalila ostavila. Odrasti malo, nisi dete. Ja sam mislio da su te stvari promenile u smislu sazrevanja, a ti se ponašaš kao da imaš dve i po godine. Normalno je da se posvađate. Grozno je da prolaziš kroz staklo i da se ona oseća ugnjetavano i da ne može da kaže šta misli. Praviš iste greške – govorio je Marko.
– Da, ja ugnjetavam osobe pored sebe – dodoa je Dragojević.
– Neka se okrene i ode, šta je strašno? – pitao je Marko.
– U tom trenutku je strašno – dodao je Dejan.
– Kakav si ti folirant – odbrusio je Đedović.
– Ja sam na početku bio najgori, hoću da budem, ne baš takav. Ne mogu da se nosim sa tužnim facama i jadnim ljudima, jer su se saosećali sa mojoj situacijom. Bio Deki koji su svima titrali mu*a, pa ih je on sve iz*ebao i je*ao ih sve čim je ozdravio. U ovom prostoru me to smara. Do aprila ću da prezupčim sve. Od drugog aprila me bolu ku*ac za sve – nastavio je Dragojević.
– Ti si bolestan i sad hoćeš da drugi prolaze ono što si ti. Nisi za vezu, pogledaj face ove divne ljubavi – dodao je Marko.
– Šta te briga kako će šta da ispadne? Mnogo si projektivan na rijaliti. Ja sam ti rekao da tebe ne može ničiji komentar da poremeti, ako si siguran – pričao je Đedović.
– Mene ona poremeti – rekao je Dejan.
– Pa i nju će jednom, treći put već neće – dodao je Marko.
– Ja imam potrebu nju da zaštitim, jer nešto što vidim, možda nije tako – pravdao se Dejan.
– Kako to tebi remeti ljubav? Čega se plašiš? – pitao je Marko.
– Gledam da sačuvam sve što mogu – dodao je Dragojević.
– Ako vredi opstaće, ako ne vredi idi dalje – istkakao je Đedović.
– Ja sa njom sve rešim, nego nađem priliku kad ću to da rešim – pričao je Dejan.
– Ja kažem u trenutku šta mislim, brzo me prođe – dodala je Aleks.
– Nju brzo prođe, a mene dugo zadrži – odbrusio je Dejan.
– Je l’ mene neko pita kako mi je? Velika stvar, razveo si se od žene, to je možda nešto dobro, vratila ti se porodica – urlala je Aleks.
– Ja i kažem, hvala Bogu da se to desilo. Ja da nisam sa njom ništa me ovde ne bi zaustavilo. Nju sve remeti, šta je Irma rekla, Moram da se objašnjam sa njom – vikao je Dejan.
– Što si sa mnom ako to moraš da se objašanjavaš? – pitala je Aleks.
– Praviš istu grešku i gubiš sebe u odnosu. Pokazaćeš joj svoje postupke – rekao je Đedović.
– Ja sam joj svoje postupke već pokazao, a ona mlati praznu slamu – dodoa je Dejan.
– Je l’ normalno da ona misli da je u vezi sa ludakom? Posle pet godina te je neko razumeo, posle mesec dana neće. To nisi ti. To što gutaš te je*e – govorio je Đedović.
– Ja kad sam rekao za Sandru, šta mi smeta, ja sam najgori. Ja sam rekao da me boli ku*ac i da mi to nije to. Ja ako komentarišem, ona posle spušta glavu, pa ja moram da pravdam svaku svoju reč. Je l’ sam ti zabranio da bilo šta kažeš? – besneo je Dejan.
– Ona se plaši kako ćeš da reaguješ – dodoa je Marko.
– I ja se plašim kako će ona da reaguje. Ona je mene upoznala sa zavojem na glavi. To nije moje stanje normalno, koje se nije dešavalo dva meseca i eto desilo se sad.
– Ja sam rekao da ti nisi za vezu – rekao je Đedović.
– Jesam – istakao je Dejan.
– Hteli mi da priznamo ili ne, nisi za vezu, Ona danima kuka da ne može ništa da kaže. Polupan si i nisi za to – nastavio je Marko.
– Sad će biti je l’ ti smeta? Koga boli ku*ac. Neka plače pet dana, došla je u moja sra*a, pa neka ih jede sa mnom. Pokušao sam da sve bude lepo i fer, očigledno ne može i biće drugačije – vikao je Dragojević.