Zadrugari su u dnevnoj sobi prilegli i zaigrali igricu ‘Na slovo na slovo’, te su došli i do prvog sukoba. Marko Osmakčić, usred igre, razgovarao je sa Mikijem
Đuričićem i dobacivao mu, dok je on u kuhinji spremao večeru, što je Dalilu Dragojević razljutilo jer ne poštuje pravila igre.
Bože me sačuvaj, to je grad – čudila se Dalila.
Ofembah – rekao je Car.
Bio je, ispadaš – rekao je Marko.
Ozren? To je brdo? Planina? – pitao je Osmakčić Mikija.
To je planina bre – dodala je Dragojevićka.
Ispao si, znači ja sam pobijedio – rekao je Gruja.
Kako ti pobijedio, kad igram i ja? – viknula je Dalila.
Kako se toga nisam ranije sjetio. Miki, šta je Ofembah – nastavio je Marko.
Alo bre, igramo, šta je sa tobom? Šta sad pričaš sa Mikijem, da li si normalan, daj da završimo – viknula je Dalila.
Care, nisi sad objektivan – viknuo je Marko.
Šta se ti bre dereš na mene? Tako se njemu obraćaj, bahati stvore – zaurlao je Marko na Dalilu.
Zato ja njoj kažem, nemoj igrati. Ovaj ispao, pa se dere i spominje Oklahomu, dobacuje Mikiju, ovaj ne zna gdje je, kuha tamo – dodao je Car.
Nemoj mene ućutkivati, ućutkaj Mikija – nastavio je Marko.