Endokrinolog dr Đuro Macut istakao je da svako kome je potvrđena insulinska rezistencija, treba da se posavjetuje preij svega sa svojim ljekarom i nutricionistom oko koraka koje treba preduzeti ukoliko je liječenje neophodno.
“To je stanje u organizmu na nivou ćelija, koje može da dovede do dijabetesa 2 i neminovno da uvede nekoga u dijabetes. Imamo osobe koje imaju veću sklonost da dobiju dijabetes, ali može se kazati da osobe koje su gojazne i mlade djevojke koje imaju poremećaj menstrualnog ciklusa su jasno definisane kategorije. Ili oni koji imaju članove porodice, koji već imaju dijabetes tipa 2 su oni koji su već pod povećanim rizikom da imaju insuklinsku rezistenciju. Ili jedan broj žena, kojima se dijabetes javlja tokom trudnoće. Nije neophodno da se svako sa insulinskom rezistencijom leči”, rekao je za “Puls Srbije” na Kurir televiziji endokrinolog dr Macut.
Mogući simptomi insulinske rezistencije lako su uočljivi, ističe dr Macut.
“Preterano gladovanje, pretjerana potreba da se nešto pojede, da se tada osjećamo bolje, postojanje postepenog povećanja u tjelesnoj težini mogu da budu znaci koji će nam ukazati na to da neko možda ima povećanje šećera u krvi. Sam visok nivo insulina, koji je posljedica insulinske rezistencije na tkivnom nivou nas dovodi do toga da više koristimo proste šećere… Imamo potrebu da unesemo. Ukoliko mi jedemo više nego što je potrebno, a to su tri obroka dnevno kod normalne osobe, koja nije na nekakvom režimu. Sve preko toga je previše. Ukoliko imamo čestu potrebu da nešto jedemo, to dovodi do hiperinsulizma”, ističe dr Macut.
Nije svaka naznaka insulinske rezistencije i potvrda je imate, ističe dr Macut.
“Ona se jedino može dijagnostikovati uz pomoć vrlo složene metode gde procenjuje nivo potrošnje šećera i količina proizvodnje koja se daje i sprovodi se isključivo u bolničkim uslovima. Danas imamo jako puno zabluda, pa se kod mladih devojaka, koje imaju neke simptome policističnih jajnika smatra da imaju insulinsku rezistenciju, a zapravo imaju veoma normalan nivo insulina, čak i niže od normale. Međutim neki lekari se usuđuju da i takve pacijente leče, a ne bi trebalo”.
Fizička aktivnost je veoma važna u regulisanju insulinske rezistencije, ali i saveti endokrinologa i nutricioniste.
“Fizička aktivnost može da pomogne u regulisanju insulinske rezistencije. Svako ko ima problem sa insulinskom rezistencijom treba prvo da se obati svom endokrinologu, a zatim i nutriciologu, koji će im pomoći da se na medicinski zasnovanim osnovama redukuije ishrana”, ističe endokrinolog dr Macut.