Simptomi problema sa srcem mogu biti različiti, i lako ćete ih “pobrkati” sa drugim stanjima, a mogu da ugroze život!
Srce je “pumpa” koja pokreće čitavo naše telo, ali kada je njegov rad ugrožen, mogu se javiti simptomi koje dugo nećemo povezati sa ozbiljnim problemom, zbog čega ljekari apeluju da se ti znaci upamte da bismo odreagovali na vrijeme.
Srce može na tri načina da bude ugroženo, objasnio je kardiolog dr Adam Saltman. Zbog različitih problema stradaju srčani zalisci koji kontrolišu protok krvi, mišić koji pumpa krv i unutrašnji sistem za održavanje ritma koji upravlja brzinom i koordinacijom rada srca.
Srčani zalisci
Ako su ugroženi srčani zalisci, dešava se jedan od dva problema. Blokiraju ulaz krvi ili je propuštaju unazad. Ako se ulazak krvi blokira, srce mora da radi jače da bi održalo pritisak, a ukoliko se dogodi obrnuto, srce mora da izaziva protok veće količine krvi da bi kompenzovalo izgubljenu. U oba slučaja, produženo problematično stanje izazvaće srčani zastoj.
Prepoznaćete signale srčane bolesti najprije po kratkom dahu. Prvo će se on pojavljivati samo pri fizičkom naporu, ali kasnije će postajati sve izraženiji čak i kada niste fizički aktivni. Sljedeći znaci biće zadržavanje vode, kao i oticanje članaka i nogu.
Srčani mišić
Ako je srčani mišić ugrožen, stanje može biti akutno, koje nastupa iznenada, ili hronično, koje se stvara vremenom i napreduje dok ne ugrozi zdravlje. Simptomi akutnog problema sa srčanim mišićem biće isti kao kod zalistaka – kratak dah i oticanje, ali se može dogoditi i bol u grudima. Akutni problem daće i simptome kao što su loše varenje, utrnulost ili bol u ramenu, bol u vilici, leđima ili vratu.
Hronični problem sa srcem obično je rezultat više ranijih problematičnih situacija, i najčešće je potpuno bezbolan.
Sistem za održavanje ritma
Doktor Soltmen objašnjava da je u pitanju naš unutrašnji pejsmeker, električni sistem koji koordinira pumpanje i održava ritam broja otkucaja srca u minutu. Elektrofiziologija definiše probleme s njim kao otkazivanje (kada nema otkucaja srca), blokadu električnih impulsa (spori su ili nepravilni) ili ubrzano otkucavanje.
Simptomi problema sa ovim sistemom biće nepravilan rad srca, osjećaj “lupanja” u grudima, ali i atrijalna fibrilacija. U pitanju je problem koji će se manifestovati nepravilnim otkucajima srca, ali i iznenadnim osjećajem straha.
“Srce je kompleksni organ koji zavisi od mehaničkih i električnih komponenti, kako bi radio svake skeunde našeg života. Ali svako od nas mora da bude upoznat sa simptomima srčanih problema, kako bi prepoznao da se sprema epizoda i na vrijeme otišao kod ljekara. Većina ovih problema može se riješiti adekvatnom terapijom”, zaključio je dr Saltman.