Tokom 2020. i 2021. Rusiju i svet pogodiće neobična bolest, koja će prethoditi sudbinskim događajima u celom svetu, napisao je navodno Volf Mesing, misleći, naravno, na kovid. Tako bar kažu njegovi poštovaoci i sledbenici.
Traganje za uzrocima i želja da se što pre okonča bolest koja je neverovatnom snagom obuzela ceo svet, vratila je u Rusiji na scenu Volfa Mesinga, najzagonetnijeg čoveka 20. veka, čije su proročanske i telepatske sposobnosti izučavali najistaknutiji psiholozi njegovog vremena.
Fenomen proricanja i telepatije, kojima je vladao ovaj neobični i veoma popularni čovek šezdesetih godina prošlog veka, ruska nauka ni dan-danas nije objasnila, iako nije gadljiva na parapsihološke fenomene. Naprotiv, izučava ih na najvišem nivou, jer se smatra da su sposobnosti ljudskih duša još uvek nedovoljno ispitane.
U poglavlju „Neobične sposobnosti duše“ u psihološkoj enciklopediji „Svet ljudske duše“ grupe istaknutih ruskih autora govori se, između ostalog, i o „ljudima fenomenima“, među kojima je, na primer, slikar Nikolaj Ge, koji je, radeći sliku pod nazivom „Petar Prvi saslušava carevića Alekseja“, naslikao do najmanjih detalja jednu od soba carskog dvorca, sa svim delovima nameštaja, zavesama, osvetljenjem, ukrasima — bukvalno svim što se nalazi u sobi u kojoj je samo jednom bio mnogo godina pre.
Ruski kompozitor Milij Balakirev samo je jednom čuo kompoziciju Čajkovskog i odsvirao je potpuno tačno u prisustvu autora. Nešto slično mogao je Mocart i — kaže se u knjizi, ima mnogo ljudi koji takve sposobnosti imaju. Čuveni ruski psiholog Aleksandar Lurija nekoliko decenija se bavio fenomenom Solomona Šerševskog, koji je mogao da ponovi ogroman niz ispisanih brojeva, slova, besmislenih rečenica ili muzičkih motiva. I to posle 20 godina! Da i ne govorimo o čuvenoj Džuni Davitašvili, čijim su se sposobnostima bavili čitavi instituti.
Posebno poglavlje ove zanimljive enciklopedije posvećeno je telepatiji i Volfu Mesingu, koji je prorekao Hitleru da će izgubiti rat, a Staljinu da će zauzeti Berlin i koji je svoje sposobnosti demonstrirao pred zloglasnim Berijom, prošavši pored njegovog obezbeđenja i pokazavši umesto propusnice nekakav račun iz prodavnice.
Iako je negirao da je prorok, Mesing je, verovali su tada stanovnici Sovjetskog Saveza, umeo da „čita misli“. I to je stalno dokazivao pred mnogobrojnom, fasciniranom publikom.
Nauka nije ni potvrdila ni demantovala njegove neobične sposobnosti, ali poverenju naroda doprineli su filmovi i knjige o njemu koji su privlačili ogromnu pažnju. „Ja Mesing“, knjiga za koju se verovalo da je autobiografija, prodavana je u neverovatnom broju primeraka. A nije je napisao čuveni vidovnjak, nego novinar Komsomoljske pravde, koji se zapravo trudio da napiše zanimljivo štivo.
Pa ipak, Mesing je zapamćen kao čovek neobičnih sposobnosti, pa mnogi i danas pažljivo prate njegova proročanstva i veruju da će period „neobične“ bolesti potrajati nekoliko godina, ali bi već u ovoj trebalo da se pojavi „spasitelj“ koji će ubediti svet da je put mira mnogo bolji od trke u naoružanju i pretnje atomskim ratom. Ekonomska moć država biće važnija od vojne, a za stabilizaciju ruske ekonomije potrebne su reforme i brži razvoj industrije; nafta i gas odlaze u drugi plan; velikog rata neće biti. Posebnu pažnju treba posvetiti medicini, obrazovanju, kulturi…
Proročanstvo ili vešta manipulacija — manje je važno. U svakom slučaju, lepo je čuti u ovim vremenima straha, pa i beznađa.