Visok krvni pritisak ili hipertenzija dovodi do povećanog rizika od srčanih bolesti i moždanog udara. Promena životnih navika je često prva linija odbrane od visokog krvnog pritiska, ali ako to ne pomogne, lekovi su obično sledeći korak. Nažalost, neki ljudi kojima je dijagnostikovana hipertenzija veoma teško i pored terapije snižavaju pritisak, a procenjuje se da 20 do 30 odsto obolelih razvije ono što lekari nazivaju “rezistentnom hipertenzijom”.
Stručnjaci iz “Džons Hopkins Medisin” definišu rezistentnu hipertenziju kao krvni pritisak koji prelazi dozvoljene nivoe čak i kada pacijenti istovremeno uzimaju maksimalnu preporučenu dozu lekova za ovo stanje. Smatra se da pacijenti sa otpornom hipertenzijom znatno češće zadesi srčani, moždani udar, kao i otkazivanje bubrega. Šta uzrokuje ovo opasno stanje i šta možete da uradite ako vaš krvni pritisak ne reaguje na lekove?
Nažalost, jedan od glavnih faktora koji povećava rizik od rezistentne hipertenzije je van naše kontrole: to su godine. Američko udruženje za srce (AHA) kaže da iako postoji mnogo različitih uzroka koji stoje iza rezistentne hipertenzije, starost je “jedan od najjačih faktora rizika” za ovo stanje. Gojaznost je takođe čest krivac, a stručnjaci iz AHA kažu da će se “učestalost rezistentne hipertenzije verovatno povećati kako populacija bude starija i teža”.
Ljudi sa hroničnom bubrežnom bolešću, dijabetesom i apnejom u snu takođe imaju povećan rizik od rezistentne hipertenzije, ističu stručnjaci sa Klivlendske klinike. Ishrana sa visokim sadržajem natrijuma, nedostatak vežbanja i peterani unos alkohola su faktori koji utuču na povećanje pritiska i pojavu rezistentne hipertnezije.
Pseudorezistentna hipertenzija
Ako se krvni pritisak ne spušta na prihvatljiv nivo čak ni uz lekove, trebalo bi proveriti da nije reč pseudorezistentnoj hipertenziji. Kao što joj sam naziv kaže, ovde se radi o tome da vrednosti krvnog pritiska nisu onakvi kakvim se čine. To se može dogoditi iz više razloga, a jedan od najbpoznatijih je “efekat belog mantila”.
Pseudorezistencija takođe može biti uzrokovana nepravilnim merenjem, “ukočenim” arterijama koje sprečavaju manžetnu za krvni pritisak da radi svoj posao, nepravilnim uzimanjem lekova ili uzimanjem suplemenata ili drugih lekova koji ometaju lek za hipertenziju, kažu sa “Džons Hopkins Medisin”.
Svi stručnjaci upozoravaju nanajveću opasnost kod hipertnezije, a to je što je najčešće bez simptoma i uoči se kada već nanese dovoljno štete organizmu i izazove teške posledice. Mnogi ljudi ne shvataju da imaju visok krvni pritisak sve dok ne dožive srčani ili moždani udar. Glavobolje, lupanje u grudima, vrtoglavica i kratak dah su svi signali moguće hipertenzivne krize koja zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Promene životnog stila su ključne
Stručnjaci sa Klinike Mejo kažu da su studije pokazale da DASH dijeta (skraćenica za Dijetalni pristupi zaustavljanju hipertenzije) može da sniziti krvni pritisak za samo dve nedelje. To je dijeta sa niskim sadržajem natrijuma koja uključuje puno povrća, voća i integralnih žitarica, i ograničava zasićene masti kao što su punomasni mlečni proizvodi i određeno meso.
Vežbanje je takođe korisno, samo 30 minuta dnevno umerene aerobne aktivnosti i to pet dana u nedelji, preporuka je AHA.
Ako ste pod stresom, isprobajte vežbe kao što su joga i meditacija. Studija iz 2019. objavljena u časopisu “PLOS One” otkrila je da ova fizička aktivnost može da bude efikasna u poboljšanju krvnog pritiska i da su najbolji rezultati viđeni kod ljudi sa naprednijom i nekontrolisanom hipertenzijom.