Saznao sam prije 2 godine da ne mogu imati djecu”
“Saznao sam prije dvije godine da ne mogu da imam djecu nikome to nisam još rekao. Svi su navaljivali da treba da se ženim i stalno me su me smarali sa time.
Konačno se oženim sa lijepom djevojkom, znajući da sam neplodan nisam smio da joj priznam.
Radili smo na “bebi”, ali se ništa nije desilo. Bila je u tripu da je do nje jer je imala jedan abortus i ja sam se složio sa tim da je problem do nje da ne obrukam svoj obraz od porodice i familije, najviše od nje.
Natjerao sam da…
Natjerao sam da pokuša sa vještačkom oplodnjom pod dogovorom da ne odamo nikome tajnu hvala Bogu da se složila ne znam kako bi moji reagovali kada bi čuli da sam sterilan.”
BONUS
Majka me je uvek vređala jer ličim na tatinu mamu. Izgleda da je baš ozbiljno shvatila ono primitivno razmišljanje da se svekrva mora mrzeti po svaku cenu, pa i rođeno dete vređa i ismeva jer liči na svoju babu. Vrhunac je bio kada smo gledali tatine slike iz detinjstva gde je moja baba bila mojih godina i bukvalno sam njena kopija. Moja sestra je rekla kako sam svu babinu lepotu nasledila, na šta je moja mama rekla “izgled jeste nasledila, a lepotu… To je već diskutabilno.”. Sad se čudi što sam ljuta na nju, ali prekipelo mi je više da me rođena majka vređa i uništava samopouzdanje otkad znam za sebe i mržnju koju ima prema svekrvi iz ko zna kog razloga prenosi na dete.
Radim u Njemačkoj kao konobar i pričam samo na njemačkom jeziku, osim ako neko samo engleski priča ili naši ljudi koji ne znaju ni njemački ni engleski, a daju se odmah primjetiti i ti ljudi su nekako i najljubazniji. Namjerno samo na njemčkom pričam sa “našim” ljudima koji su odrasli u Njemačkoj jer čim čuju da “bosančeros” radi, za 5 sek. postaju bezobrazni, bahate se, pitaju te koje si vjere, prave probleme i pris*ravaju. Ne svi, ali nažalost ima ih sve više i više. Osudite slobodno, to je moje iskustvo, opet kažem nisu svi ali ima ih jako puno u zadnje vrijeme. Najtužnije to što moraš na drugom jeziku možeš dobit malo poštovanja.
Imam interesantnu blisku rođaku… Interesantna mi je zato što se neverovatno raduje svemu i najmanjim sitnicama.. Kad joj dolazim donesem joj uvek neku sitnicu, neki časopis, čokolada.. I uvek mi se zahvali širokim osmehom i onako zaigra nekako. Da vi vidite njen osmeh kad jede pekarski krompir i mleko, pa to izraz lica ko da jede ne znam ni ja šta kvalitetno i skupo, i tako svaki put, to joj je omiljeno jelo… Ima 22 godine, a dan danas se raduje kao najveselije dete. I sunčanom danu, i u kiši i snegu i košavi ona nalazi razlog za radovanje. Da mi je njen karakter…
Sadašnjeg dečka sam smuvala, tako što je prišao da pomazi mog psa dok smo bili u šetnji, a ja šaljivo rekla: “Eto, nju svi maze, a niko neće mene da pomazi”. Prošlo je dve godine od tada i svaki put kada se vidimo me pomiluje po kosi i poljubi, pa se tek onda skoncentriše na maženje psa.