Iz jednog srpskog sela u Novom Pazaru stigla poražavajuća priča koja svima treba da nam bude podsetnik da ne zaboravljamo svoje najmilije, a pogotovo ne one koji su nas rodili i odgijli. Nažalost, tu gorku činjenicu doživela je jedna baka u ovom selu, a njen razgovor sa lekarom koji je posetio njeno selo vam prenosimo u celosti.
– Jednom sam za vikend bio u Sopoćanima, na svom imanju. Dolazi iz sela jedna žena koja deluje užasavajuće: poluslepa, stara, sva u ritama, sva izgrebana od trnja, zapuštena. Prilazi mi sasvim blizu, poštapajući se krivom čvoravom motkom, zagleda me dugo i bez reči i kao da proverava da li me vidi, odjednom pita: “Jesi li ti dobro”? Potvrdih – započinje lekar.
– Kumim te Bogom i svim živim da mi napišeš da sam umrla – rekla mu je ova starija žena, a on se u trenutku zamislio.
Ne razumem šta mi kaže, sve mislim da se pogrešno izrazila, da je htela nešto drugo da kaže. Pitam: “Je li hoćeš da ti napišem da si bolesna?”
“Jok. Napiši mi da sam umrla, kumim te ko boga.” – prepričao je on i dodao šta joj je odgovorio.
– Mogu da ti napišem, baba, samo da si bolesna, drugo ne pišem, to se piše u mesnoj kancelariji – saopštio joj je, dok je baka rekla najtužniju rečenicu:
– Ništa mi to ne vredi. Molim te, napiši mi da sam umrla, da pošaljem sinu da dođe da ga još jednom vidim dok nisam umrla.
Prema priči ovog lekara, baka je putovala peške kroz trnje oko četiri kilometra, poluslepa, i usput ju je trnje izgrebalo, ruke i lice joj krvarile.
Kako je istakao, razumeo je težinu njene molbe, ali nije mogao da ispuni njen zahtev.
– Baba, napisaću ti da si teško bolesna, na samrti, pa pošalji sinu, doći će on sigurno – rekao joj je.
– Ništa mi to ne vredi, samo mi ti napiši da sam umrla, kumim te i preklinjem – poručila mu je baka, što je on, po svojoj dužnosti, morao da odbije. Na te reči, baka je otišla sa suzama u očima.
Nažalost, neretko se dešava da ljudi zaboravljaju upravo one koji su im podarili život, pogotovo kada ih deli više stotina kilometara, a iskustvo ove bake treba svima da nam služi kao opomena.